Sećanje na Kronštatsku pobunu
Nestor Mahno
7. mart je mučan dan za radnike takozvanog ,,Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika'' koji su učestvovali na ovaj ili onaj način u događajima koji su se zbili na taj dan u Kronštatu. Komemoracija tog datuma je podjednako bolna za radnike svih zemalja, jer vraća sećanje na to šta su slobodni radnici i mornari zahtevali od svojih Crvenih krvnika, ,,Ruske komunističke partije'', i njenog alata, ,,Sovjetske'' vlade, zauzete vođenjem ruske revolucije do smrti.
Kronštat je insistirao od ovih državnih dželata da vrate sve što pripada radnicima grada i zemlje, podsećajući da su oni ti koji su izveli revoluciju. Kronštadljani su insistirali na praktičnoj primeni osnova Oktobarske revolucije:
Slobodno izabrani sovjeti, sloboda govora i sloboda štampe za radnike i seljake, anarhiste i levičarske socijalističke revolucionare.
Ruska komunistička partija je videla ovo kao beskrupulozan izazov svojoj monopolističkoj poziciji u zemlji i, skrivajući svoje kukavičko krvničko lice iza maske prijatelja revolucionara i radnika, proglašavajući slobodne mornare i radnike Kronštata kontrarevolucionarima i zatim šaljući protiv njih desetine hiljada poslušnih policajaca i robova: čekista, kursantija (Oficirski kadeti Crvene armije), članova partije… kako bi masakrirali ove pristojne borce i revolucionare – Kronštadljane – koji nisu imali ništa što bi ih moglo prekoriti pred revolucionarnim masama, njihov jedini prekršaj je što su se osećali besnim zbog laži i kukavičluka Ruske komunističke partije koja je gazila prava radnika i revolucije.
U 6:45, 7. marta 1921. kiša artiljerijske paljbe se sručila na Kronštad. I kao što je bilo prirodno i neizbežno, Kronštat je uzvratio. Uzvratio, ne samo u ime svojih zahteva, već takođe i u ime drugih radnika u zemlji koji su se borili za svoja revolucionarna prava, proizvoljno zgaženi čizmom boljševičke vlasti.
Njihov protivudar je odjeknuo kroz celu porobljenu Rusiju koja je bila spremna da podrži njihovu opravdanu i herojsku borbu, ali je na nesreću bila nemoćna da to uradi, jer je bila razoružana, konstantno eksploatisana i držana u okovima od represivnih odreda Crvene armije i Čeke, specijalno formiranih da slome slobodni duh i slobodnu volju zemlje.
Teško je proceniti gubitke koje su pretrpeli branioci Kronštata i slepih masa Crvene armije, ali možemo biti sigurni da njihov broj prelazi deset hiljada mrtvih. Uglavnom su oni bili radnici i seljaci, isti oni ljudi koje je Partija Laži iskoristila u cilju preuzimanja vlasti, varajući ih obećanjem bolje budućnosti. Koristila ih je godinama isključivo zarad svojih partijskih interesa, kako bi proširila i utvrdila svoju snažnu dominaciju nad ekonomijom i političkim životom zemlje.
Protiv boljševičke oligarhije, Kronštat je branio najbolje od radničke i seljačke borbe u ruskoj revoluciji. Iz tog razloga oligarsi su istrebili Kronštadljane, neke nakon vojne pobede, a ostatak u tamnicama i bunkerima nasleđenih od carističkog i buržoaskog režima. Tako shvaćen, datum 7. mart je duboko bolna godišnjica za radnike svih zemalja. Dakle, ne treba samo među ruskim radnicima to bolno sećanje na kronštatske revolucionare koji su poginuli u borbi i preživele koji su ostavljeni da trunu u boljševičkim zatvorima, da bude ponovo probuđeno na taj dan. Ali ova stvar neće biti rešena žaljenjem: pored komemoracije 7. marta, radnici svake zemlje treba da organizuju mitinge svuda i da protestuju protiv sramnog zločina u Kronštatu protiv revolucionarnih radnika i seljaka izvršenog od Ruske komunističke partije, i da zahtevaju oslobađanje preživelih koji čame u boljševičkim zatvorima i koji su internirani u koncentracione logore u Finskoj.
Delo Truda, br. 10, mart 1926, pp. 3-4.
Iz knjige The Struggle Against the State & Other Essays ("Borba protiv države i drugi eseji”). Prevod: FreedomFight.net
Source: FreedomFight.net
Return to The Nestor Makhno Archive